You are here

Koja je razlika između PET i CT skenera?

CT skener (kompjuterizovana tomografija) i PET skener (pozitron emisiona tomografija) su različite ali usko povezane tehnike slikovne dijagnostike u savremenoj medicini. PET skener daje trodimenzionalne slike funkcionalnih procesa u telu i pruža informacije o metaboličkim procesima tj hemiji organa i tkiva. Informacije dobijene PET dijagnostikom se interpretiraju paralelno sa informacijama dobijenim CT ili MRI (magnetna rezonanca) dijagnostikom, koje pružaju informacije anatomske prirode.

PRIMENA

CT skener pruža detaljnu informaciju o koštanim strukturama i detaljima mekih tkiva. Ova vrsta dijagnostičke tehnike nam daje odgovor na pitanje "Kako nešto izgleda?" Primer: Abnormalna izraslina, poput tumora, jednostavno se može detektovati putem CT-a. S druge strane, PET skener je korisniji u pružanju detaljnih informacija o funkcionisanju određenog dela tela. PET dijagnostika pruža odgovor na pitanje "Kako radi, kako funkcioniše?". Konkretan primer primene PET-a bi bilo određivanje stadijuma i praćenje terapije kancera.

CT skener ima široku primenu u skriningu bolesti kao što su razne vrste kancera, kod povreda i abnormalnosti u glavi, grudima, na srcu, abdomenu i ekstremitetima. Ova tehnika se vrlo često kombinuje sa drugom slikovnom dijagnostikom, kao što su magnetna rezonanca i ultrasonografija. PET skener se koristi u onkologiji (skrining i lečenje), neurologiji, kardiologiji, psihijatriji, farmakologiji, kao i mišićno-skeletnoj slikovnoj dijagnostici.

PRINCIPI FUNKCIONISANJA I PROCEDURA

CT snimanje funkcioniše na principu X zraka i obično traje nekih desetak minuta. S druge strane, PET snimanje traje puno duže, između 2 do 4 sata. Osnovni princip u pozadini tehnologije CT skenera se oslanja na kompjutersku rekonstrukciju trodimenzionalnih slika organa. Tokom snimanja CT-om, pacijent se pomera duž skenera, a za to vreme, iz različitih uglova, kompjuter pravi višestruke slike (preseke ili slajsove (eng.slice)) ispitivanog organa. Slike se dobijaju tako što se višestruki X zraci šalju kroz region koji se ispituje. Nakon završenog snimanja sofisticirani kompjuterski algoritam kombinuje sve dobijene slike i stvara prikaz ciljanog organa. Konačne slike su raspoložive neposredno po završetku snimanja. Prikaz CT skenera je najlakše zamisliti kao veknu hleba, koja je isečena na kriške, a svaka kriška može da se posmatra zasebno, dvodimenzionalno ili kao cela vekna, trodimenzionalno.

Ovaj video objašnjava kako izgleda CT snimanje.

Da bi se obavilo PET snimanje, radioaktivne supstance (radiofarmaci) kao što su fluorin -18, fluordeoksiglukoza (FDG) ili oksigen -15 se ubrizgaju u telo pacijenta. Ove supstance se nazivaju trejserima (eng. tracer) ili radiotrejserima (eng.radiotracer) i predstavljaju kombinaciju šećera (FDG) i radioaktivne supstance. Svaki trejser poseduje sposobnost apsorpcije od strane određenog organa ili tkiva, koje je potrebno pregledati. Potrebno je otprilike od 30 minuta do pola sata da bi telo u potpunosti apsorbovalo trejser. PET snimanje može da počne tek nakon njegove potpune apsorpcije. Trejser se ubrizgava zajedno sa biološki aktivnim molekulima i emituje gama zrake. Sistemi PET skenera detektuju te gama zrake i pomoću njih beleže kretanje trejsera kroz telo u jedinici vremena. Drugim rečima, PET meri količinu metaboličke aktivnosti u organizmu i to pretvara u sliku. Kretanje trejsera se potom rekonstruiše putem CT skenera. Tumori i metastaze imaju drugačije metaboličke procese u poređenju sa zdravim tkivom : maligne ćelije se ubrzano dele i razmnožavaju i za to troše veću količinu šećera, a to je upravo ono što PET registruje.

Sledeći video objašnjava funkcionisanja PET skenera.

Prednosti PET vs. CT

CT skener ima prednost kada govoriomo o analizi anatomskih struktura. Zahvaljujući velikoj kontrastnoj rezoluciji CT skenera, razlike između tikva su značajno vidljivije u poređenju sa drugim tehnikama. Dalje, CT snimanje uklanja superimpozicije struktura u oblastima koje nisu od interesa. Podaci dobijeni jednom CT procedurom mogu biti pregledani u različitim ravnima i to povećavaja  dijagnostičke mogućnosti. Ova dijagnostička tehnika je takođe popularna jer se može koristiti za dijagnozu niza različitih oboljenja, što može eliminisati potrebu za drugim dijagnostičkim tehnikama poput kolonoskopije. 

Međutim, kada je potrebno ispitati funkcionisanje bioloških procesa PET skeneri imaju prednost nad CT skenerima. Prilikom PET snimanja imidžing tehnika ide do ćelijskog nivoa tela i tako daje mogućnost ranog otkrivanja početka bolesti kao što je rak, pre nego što ga je moguće utvrditi CT-om.  PET je takođe vrlo koristan u utvrđivanju metastaza, širenja tumora kao i u proceni napretka lečenja. PET se smatra standardnom dijagnostičkom metodom samo u slučaju raka pluća, dok se u slučaju karcinoma prostate, karcinoma dojke, karcinoma debelog creva i malignog limfoma koristi samo kao dodatna dijagnostika i ne može zameniti druge pretrage. Jedna od primera je dokazivanja karcinoma - jedini pravi dokaz karcinoma je biopsija, a PET izveštaj je tu da pruži dodatne informacije. 

Slika br. 3 Uporedni prikaz CT, PET i PET/CT snimaka

Nedostaci PET vs. CT

CT skeneri su povezani sa rizikom od uzrokovanja kancera, kao što su kancer pluća, kancer debelog creva ili leukemija, a to se pripisuje upotrebi X zraka, iako je doza zračenja koja se koristi relativno mala.  Druge nedoumice vezane za bezbednost upotrebe CT-a se odnose na upotrebu kontrastnih agenasa koji se daju intravenozno. Međutim, ovi nedostaci se mogu smanjiti upotrebom nižih doza. Kontrasni agensi mogu dovesti do gubitka vode ili oštećenja bubrežne funkcije, tako da treba biti pažljiv kod pacijenata koji imaju bubrežne bolesti. Iz tog razloga se, pre davanja kontrastnog sredstva za CT, proverava kreatinin u krvi.

Prilikom PET snimanja postoji izloženost jonizovanom zračenju. Trudnice ili dojilje ne bi trebale da se izlažu PET skeneru. U pojedinim slučajevima se može javiti blaga alergijska reakcija na radioaktivne supstance koje se koriste. Ponekad abnormalni nivoi insulina i šećera u krvi mogu dovesti do pogrešnog izveštaju PET skenera. Dalji nedostaci PET tehnologije se ogledaju u veoma visokoj ceni snimanja, kao i komplikovanom i vremenski dugotrajnom postupku

CT i PET dijagnostika ne bi bila moguća bez male doze zračenja. Rizik od zračenja lekari porede sa rizikom od pogrešnog lečenja oboljenja, do koga bi došlo bez upotrebe ove dijagnostike. Bilo koju od ove dve metode lekar traži samo onda kada je procenio da je korist pacijenta veća u odnosu na rizike i moguće sporedne efekte.