You are here

Non - Hodžkin limfom: Ekstrikcija limfnih čvorova i PET scan

Silom prilika, zbog bolesti koja traje nekoliko godina i nemogućnosti adekvatnog lečenja u Srbiji, prvenstveno zbog nedostatka odgovarajuće terapije, bio sam primoran da svoje lečenje nastavim negde u inostranstvu. Slučajno preko Interneta naišli smo na firmu Medhel Srbija koja se bavi zdravstvenim turizmom. Sa ne baš velikim očekivanjima stupili smo u kontakt sa vlasnicom agencije Majom, kojoj smo objasnili problem i od koje smo dobili informacije na koji način možemo preko nje, na najlakši način, lečenje nastaviti u renomiranim bolnicama u Beču. Poslali smo joj sva dokumenta vezana za tok i način lečenja u Srbiji, koja je ona dostavila doktorima u Austriji. Bilo je neophodno odraditi PET skener, analizu krvi  i biopsiju limfnog čvora. Vrlo brzo je sve bilo zakazano i dogovoreno. Organizacija putovanja i boravka je bila organizovana na vrhunskom nivou. U Austriju smo otputovali redovnom autobuskom linijom. Na stanici nas je dočekao vozač koji nas je dopratio do hotela i pomogao nam da se prijavimo. U hotelu smo trebali da boravimo dva dana dok se ne obave snimanja, a onda 2  dana u bolnici, gde je trebala d se odradi biopsija. Smeštaj u hotelu je bio dobar, a ono što je najbitnije bio je u neposrednoj blizini bolnice, tako da se do tamo moglo ići peške. Za mene lično najveći strah je bio kako se sporazumeti, jer ne znam nemački jezik, a i sa engleskim ne stojim baš najbolje. Međutim sve je to bilo odlično organizovano. Sa nama je uvek bio prevodilac, u ovom slučaju Maja,  koja je popunjavala neophodne formulare, razgovarala sa  sestrama i doktorima, tako da se taj hedikep nepoznavanja jezika nije uopšte primetio i predstavljao problem. Što se tiče samih tretmana u bolnici sve je humanije i bolje nego kod nas. Vađenja krvi, za mene veliki problem zbog loših vena, prošao je veoma lako i bezbolno, zbog boljeg kvaliteta igala koje su mnogo boljeg kvaliteta nego kod nas i gde se ubod bukvalno i ne oseti. Zatim je na red došlo snimanje PET skenerom. Usledilo je veliko iznenađenje jer proces pripreme i snimanja dosta je konforniji nego kod nas. U Srbiji je neophodno kao pripremu popiti više od  litar vode sa kontrastom, u Austriji ne, sve se dobija preko vene. Kod nas u Srbiji mislim da postoje svega  2-3 PET skenera, koji non stop rade i koje je neophodno hladiti klimama. U Srbiji sam se prvi put snimao u julu mesecu, kada su bile velike vrućine i gde sam se bukvalno zaledio. U Austriji to nije takav slučaj sve se obavlja na sobnoj temperaturi tako da je sve jednostavnije, lakše i komfornije. Zatim je trebalo uraditi biopsiju, pa sam se iz hotela preselio u bolnicu. Šta reći o bolničkom smeštaju već da je izvanredan, dobro opremljen apartman, sve čisto i uredno, osoblje i doktori ljubazni. Hrana je izvanredna, kao u restoranu, čak imate prilike da birate dva tri jela za doručak, ručak i večeru. Biopsija tj vađenje limfnog čvora je takođe prošlo u najboljem redu i što je najbitnije potpuno bezbolno, jer je rađeno pod potpunom anestezijom, a ne kao kod nas lokalnom, što često može biti veoma bolno. Na kraju šta više reći, od onoga što sam već napisao. Prezadovoljan sam bio organizacijom, smeštajem, prijemom. Sve je odrađeno na vrhunskom nivou i toplo bih preporučio svima kojima je neophodno da nastave lečenje negde u inostranstvu. Slobodno se obratite Maji i ona će vam uvek izaći u susret i sve organizovati na najbrži način na vrhunskom nivou. 

Zeljko M. 1974, Lazarevac