Skip to main content
COVID-19

Mitovi i činjenice o novom korona virusu COVID-19

Korona virusi su velika porodica virusa, koji mogu izazvati bolest kod životinja ili ljudi. Što se tiče ljudske populacije, poznato je da nekoliko korona virusa uzrokuje respiratorne infekcije u rasponu od obične prehlade do težih bolesti kao što su Respiratorni sindrom Bliskog Istoka (MERS) i Teški akutni respiratorni sindrom (SARS). Korona virus koji je nedavno otkriven uzrokuje koronavirusnu bolest COVID-19.  Ovaj novi virus i bolest su bili nepoznati pre izbijanja epidemije u gradu Vuhan u Kini, decembra 2019.

Najčešći simptomi COVID-19 su temperatura, umor i suv kašalj. Neki pacijenti mogu imati bolove, zapušen nos, curenje iz nosa, bol u grlu ili proliv. Ovi simptomi su obično blagi i sa njima počinje razvoj bolesti. Neki osobe će se zaraziti, ali neće razviti nikakve simptome i ne osećaju se loše. Većina ljudi (oko 80%) se oporavlja od bolesti bez posebnog lečenja. Otprilike 1 od svakih 6 osoba koje dobiju COVID-19 postaje ozbiljno bolesna i razvija poteškoće s disanjem. Stariji ljudi i oni sa već postojećim medicinskim problemima poput visokog krvnog pritiska, srčanim problemima ili dijabetesom imaju veću verovatnoću da razviju teži oblik bolesti. Osobe sa groznicom, kašljem i otežanim disanjem treba da potraže lekarsku pomoć.

Sa COVID-19 se možete zaraziti od druge osobe koja ima virus. Bolest se prenosi od osobe do osobe kapljičnim putem (kapljicama iz nosa ili usta koje se šire kada osoba sa COVID-19 kašlje ili izdiše). Ove kapljice slete na predmete i površine oko osobe koja se nakašljala ili izdahnula vazduh. Drugi ljudi dolaze u kontakt sa COVID-19 tako što dodiruju kontaminirane predmete ili površine, a zatim dodiruju svoje oči, nos ili usta.  U kontakt sa COVID-19 se takođe dolazi ako se udišu kapljice osobe sa COVID-19 koja kašlje ili diše u vašoj blizini. Zbog toga je važno da se držite odstojanje više od jednog metra od osobe koja je bolesna. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) analizira tekuća istraživanja o načinima na koji se COVID-19 širi i nastaviće da deli ažurirane podatke.

U daljem tekstu vam prenosimo neke od mitove i činjenice o novom korona virusu COVID-19,  koje je Svetska zdravstvena organizacija sastavila u cilju pravilnog informisanja javnosti. Ceo tekst na engleskom jeziku mozete pročitati ovde. 

COVID-19 virus se prenosi u područjima tople i vlažne klime

Iz dosadašnjih dokaza, COVID-19 virus se prenosi u SVIM PODRUČJIMA, uključujući i područja sa toplom i vlažnom klimom. Bez obzira na klimu, usvojite zaštitne mere ukoliko živite ili putujete u područje koje je već  prijavilo COVID-19. Najbolji način da se zaštitite protiv COVID-19 je učestalo pranje ruku. Time eliminišete virus koji bi mogao biti na rukama i izbegavate infekciju koja bi se mogla dogoditi dodirivanjem očiju, usta i nosa.

Hladno vreme i sneg NE MOGU ubiti novi koronavirus.

Nema razloga da verujemo da hladno vreme može ubiti novi koronavirus ili druge bolesti. Normalna temperatura ljudskog tela ostaje oko 36,5 ° C do 37 ° C, bez obzira na spoljašnju temperaturu ili vremenske prilike. Najefikasniji način zaštite od novog koronavirusa jeste često čišćenje ruku sredstvima na bazi alkohola ili pranje sapunom i vodom.

Da li UV dezinfekciona lampa ubija novi koronavirus?

UV lampe se ne smeju koristiti za sterilizaciju ruku ili kože, pošto UV zračenje može izazvati iritaciju kože.

Koliko su termalni skeneri efikasni u otkrivanju osoba zaraženih novim koronavirusom?

Termalni skeneri su efikasni u otkrivanju osoba kod kojih se već razvila groznica ( npr. temperatura viša od normalne telesne temperature) zbog infekcije novim koronavirusom. Međutim, oni ne mogu otkriti osobe koje su zaražene, ali još uvek nemaju groznicu.To je zato što je potrebno između 2 i 10 dana da se inficirani ljudi razbole i razviju groznicu.

Da li prskanje alkoholom ili hlorom po telu može ubiti novi koronavirus?

Ne. Raspršivanje alkohola ili hlora po vašem telu neće ubiti viruse koji su već ušli u vaše telo. Prskanje takvih materija može biti štetno za odeću ili sluzokožu (npr.oči, usta). Imajte na umu da i alkohol i hlor mogu biti korisni za dezinfekciju površina, ali ih treba koristiti prema odgovarajućim preporukama.

Mogu li kućni ljubimci širiti novi koronavirus (2019-nCoV)?

Trenutno nema dokaza da životinje / kućni ljubimci, poput pasa ili mačaka, mogu biti zaraženi novim koronavirusom. Međutim, uvek je dobra ideja da nakon kontakta sa kućnim ljubimcima ruke operete sapunom i vodom. To vas štiti od raznih uobičajenih bakterija kao što su E.coli i Salmonella koje se mogu preneti između kućnih ljubimaca i ljudi

Da li vas vakcine protiv upale pluća štite od novog koronavirusa?

Ne. Vakcine protiv upale pluća, kao što su pneumokokna vakcina i vakcina protiv gripa tipa B (Hib), ne pružaju zaštitu protiv novog koronavirusa. Virus je toliko nov i drugačiji da mu je potrebna sopstvena vakcina. Istraživači pokušavaju da razviju vakcinu protiv 2019-nCoV, a SZO podržava njihove napore. Iako ove vakcine nisu efikasne protiv 2019-nCoV, vakcinacija protiv respiratornih oboljenja se preporučuje, kako biste zaštitili svoje zdravlje

Da li redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom može sprečiti infekciju novim koronavirusom?

Ne. Nema dokaza da redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom štiti ljude od infekcije novim koronavirusom. Postoji nekoliko ograničenih dokaza da redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom može pomoći osobama u bržem oporavku od prehlade. Međutim, pokazalo se da redovno ispiranje nosa ne sprečava respiratorne infekcije.

Da li konzumiranje belog luka može sprečiti infekciju novim koronavirusom?

Beli luk je zdrava namirnica koja može imati neka antimikrobna svojstva. Međutim, u trenutnoj epidemiji nema dokaza da je konzumiranje belog luka zaštitilo ljude od novog koronavirusa.

Da li novi koronavirus pogađa starije ljude ili su podložni i mlađi ljudi?

Ljudi svih uzrasta se mogu zaraziti novim koronavirusom (2019-nCoV). Stariji ljudi i ljudi sa već postojećim medicinskim stanjima (poput astme, dijabetesa, srčanih bolesti) su izgleda podložniji da teže obole od virusa. SZO savetuje ljudima svih starosnih grupa da preduzmu korake kako bi se zaštitili od virusa, npr. pridržavajući se dobre higijene ruku i dobre respiratorne higijene.

Da li su antibiotici efikasni u sprečavanju i lečenju novog koronavirusa?

Ne, antibiotici ne deluju protiv virusa, samo protiv bakterija. Novi koronavirus (2019-nCoV) je virus i, prema tome se antibiotici ne smeju koristiti kao sredstvo za prevenciju ili lečenje. Međutim, ako ste hospitalizovani zbog 2019-nCoV, možda ćete dobiti antibiotike jer je moguća bakterijska ko-infekcija.

Postoje li određeni lekovi za sprečavanje ili lečenje novog koronavirusa?

Trenutno ne postoji poseban lek koji bi sprečio ili lečio novi koronavirus (2019-nCoV). Međutim, osobe zaražene virusom bi trebalo da dobiju odgovarajući terapiju za ublažavanje i lečenje simptoma, a oni sa teškim oblicima bolesti treba da prime optimizovanu suportivnu terapiju. U toku su istraživanja specifičnih terapija, koje će biti testriane u okviru kliničkih studija. SZO sa nizom partnera pomaže da se ubrzaju istraživački i razvojni napori 

Izvor: who.int

Prijavite se na naš mesečni magazin
Vaše ime