Skip to main content

office@medhel.at + 381 63 388 546 Pon - pet: 9-13h i 15-17h

Certificate

f

Rak debelog creva - otkrivanje i prevencija

Rak debelog creva je drugi najčešći zloćudni tumor u obolevanju i umiranju, kako kod nas tako i u inostranstvu. Prema informacijama Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr. Milan Jovanović Batut“ i Kancelarije za skrining raka u Srbiji svake godine od ovog raka oboli približno 4500, a umre više od 3000 ljudi.

U Austriji se rak debelog creva po učestalosti kod muškaraca nalazi na trećem mestu, posle raka pluća i raka prostate, a kod žena na drugom, posle raka grudi.  Od raka debelog crve može da oboli praktično svako, ali se najčešće javlja u dobi između 50. i 74. godine starosti. U Austriji je taj interval blago pomeren ka starijoj dobi: kod muškaraca se najčešće javlja u periodu između 64. i 74. godine života, dok je kod žena  kritično razdoblje od 74. godine života. Iako se ova vrsta raka tradicionalno smatra bolešću starijih ljudi, najnovija istraživanja pokazuju rastući broj obolelih koji nisu navršili 50-tu godinu života. Od sedam pacijenata, jedan je mlađi od 50 godina, a u momentu dijagnoze, rak se već nalazi u poodmaklom stadijumu, proširen na limfne čvorove i druge organe. Delimičan uzrok ovome leži u činjenici, da se bolest kod ovih mladih pacijenata dijagnostikuje tek kada se pojave prve smetnje, kao što su gasovi, krvave stolice, anemije i sl. 

Kada se govori o prevenciji i ranom otkrivanju raka, misli se kako na primarnu, tako i na sekundarnu profilaksu.

PRIMARNA PROFILAKSA: Stil života je ono što pravi razliku

Prevencija nastajanju adenoma (polipa), a samim tim i raka debelog creva, je prvenstveno zdrav način života. Uravnotežena ishrana, zdrava telesna težina i fizička aktivnost, dokazano imaju izuzetno važnu ulogu u prevenciji nastanka ove zloćudne bolesti. Postoje pretpostavke da se zdravim načinom života 50-70% svih slučajeva raka debelog creva može sprečiti.

ISHRANA

Postoje brojna istraživanja koja su potvrdila usku povezanost između načina ishrane i rizika nastanka raka debelog creva. Svakodnevna ishrana, bogata biljnim vlaknima, unešenih kroz voće i povrće, konzumacija ribe, unos minerala poput kalcijuma i sl., u svakom slučaju može smanjiti rizik od pojavljivanja ove bolesti. Postoje podaci da se na svakih dodatnih 10g vlakana, rizik od raka smanjuje za 10%.  S druge strane, ishrana pretežno zasnovana na konzumaciji crvenog mesa i mesnih prerađevina, kao i preterani unos alkohola značajno povećavaju rizik.

PREKOMERNA TELESNA TEŽINA

Prekomerna telesna težina i adipositas, naročito u slučajevima gde su povezani sa povećanim masnim naslagama u predelu abdomena, dokazano povećavaju rizik za pojavu raka debelog creva. Uzroci pojave ovog efekta još nisu u potpunosti razjašnjeni. Na ovu temu postoje brojne debate, koje kao potencijalni uzrok navode promene metabolizma masti i šećera, usled nagomilavanja telesne masti, ali i o uticaju različitih hormona, kao što su insulin i steroidni hormoni, na rast tkiva u organizmu. Iz ovog razloga je veoma važno održavati zdravu telesnu težinu, sa što manjim procentom masnih naslaga u delu stomaka.

FIZIČKA AKTIVNOST

Redovna fizička aktivnost pozitivno doprinosi sprečavanju nastanka adenoma (polipa) i raka debelog creva. Čak i u slučajevima kada je već došlo do oboljenja, fizička aktivnost ima povoljan efekat na dalji tok razvoja bolesti. Kada se govori o zloćudnim tumorima debelog creva, dokazano je da intenzivna fizička aktivnost, u trajanju od 7 i više sati nedeljno, za 40% snižava rizik od pojave raka debelog creva.   

SEKUNDARNA PROFILAKSA: Preventivni dijagnostički pregledi

Sekundarna profilaksa podrazumeva preventivna testiranja zdravih osoba, bez prisutnih simptoma i znakova bolesti, radi otkrivanja promena (najčešće adenoma tj. polipa, koje prethode nastanku raka) ili raka u ranoj fazi.

Cilj sekundarne profilakse nije samo otkrivanje raka u ranom stadijumu bolesti. Još veći naglasak se stavlja na pravovremeno otkrivanje početne dobroćudne promene u unutrašnjosti creva. Identifikacijom dobroćudnih promena, koje imaju potencijal da pređu u zloćudne, i njihovim blagovremenim uklanjanjem sprečava se nastanak raka.

U okviru programa za rano utvrđivanje raka rade se imuno-hemijski testovi za otkrivanje krvi u stolici, koji su brzi i jednostavni. Pored toga, zlatni standard u preventivnoj dijagnostici ovog oboljenja jeste kompletna kolonoskopija. Kolonoskopija omogućava najtačniji pregled cele sluzokože debelog creva. Pored pregleda, kolonoskopijom je moguće bezbolno ukloniti polipe, pa je time kolonoskopija u brojnim slučajevima i definitivna terapija. Pored tumorskih promena, pregledom se mogu otkriti i druge bolesti creva.  Vremenski kraća i nešto jednostavnija metoda dijagnostike je rektosigmoidoskopija, ali s tim u skladu i obim dobijenih rezultati iznosi 2/3 rezultata dobijenih kompletnom kolonoskopijom.  

Trenutno aktuelne preporuke za prevenciju nastanka raka debelog creva u Austriji:

Preventivni dijagnostički pregledi i rano otkrivanje raka debelog creva znatno uvećavaju šanse za preživljavanje pacijenata. Godišnja kontrola stolice radi otkrivanja skrivene krvi bi, nakon navršene 40. godine života trebala da se podrazumeva, isto kao i petogodišnja kontrolna kolonoskopija nakon navršene 50. godine života. Ovo su preporuke za osobe koje spadaju u grupu sa prosečnim rizikom od dobijanja raka debelog creva. Osobe koje u svojoj bližoj porodici imaju istoriju raka debelog creva, trebale bi da urade prve preventivne dijagnostičke preglede 5 godina pre životnog razdoblja., u kome je članu porodice dijagnostikovana bolest.

Sa zadovoljstvom Vas obaveštavamo da preko naše agencije možete zakazati preventivni pregled ili tražiti drugo lekarsko mišljenje na renomiranim austrijskim klinikama. Za više informacija o zdravstvenim ustanovama i mogućnostima terapije u Austriji pišite nam na office@medhel.at ili pozovite +381 63 388 546

 

IZVORI

Eickhoff, A. et al.: Früherkennung des kolorektalen Karzinoms. Aktuelle Vorgehensweise: Koloskopie, Stuhltest, Radiologie. best practice onkologie 2009, 4:4-13

Gonzaleza, C.A. & Ribolib, E.: Diet and cancer prevention: Contributions from the European Prospective Investigation into Cancer and Nutrition (EPIC) study. In: European Journal of Cancer 2010, 46(14):2555-2562

Halle, M. & Schoenberg, M. H.: Körperliche Aktivität in der Prävention und Therapie des kolorektalen Karzinoms. In: Deutsches Ärzteblatt 2009, 106(44):722-727

Leitlinienprogramm Onkologie (Deutsche Krebsgesellschaft, Deutsche Krebshilfe, AWMF): S3-Leitlinie Kolorektales Karzinom, Langversion 1.0, AWMF Registrierungsnummer: 021-007OL, http://leitlinienprogramm-onkologie.de/Leitlinien.7.0.html (Stand: Juni 2013)

Leitlinie „Rektumkarzinom“. Empfehlungen der Fachgesellschaft zur Diagnostik und Therapie hämatologischer und onkologischer Erkrankungen. Hrsg. (DGHO) Deutsche Gesellschaft für Hämatologie und Medizinische Onkologie e.V.; Stand: September 2012

Lippert, H.: Lehrbuch Anatomie. 6 überarb. Auflage 2003, München: Urban & Fischer

Papachristofilou, A. & Wicki, A.: Epidemiologie, Klinik, Diagnostik und Therapie. Dickdarmtumoren im Fokus. In/Fo/Onkologie 2012, 6:33-39

Porzner, M. & Seufferlein, T.: Neoadjuvante und adjuvante Therapie des Rektumkarzinoms. In: Der Gastroenterologe 2010, 5(5):404-411

Robert Koch-Institut und Gesellschaft der epidemiologischen Krebsregister in Deutschland e. V. (Hrsg.): Krebs in Deutschland 2005/2006. Häufigkeiten und Trends. 7. Ausgabe 2010, Berlin

Schneider, A.R.J. & Caspary, W.F.: Diagnostik kolorektaler Karzinome. Aktueller Stand. In: Der Radiologe 2003, 43(2):105-112

www.springermedizin.at, Prävention der Kolon-Karzinoms, http://www.springermedizin.at/artikel/3479-praevention-des-kolon-karzinoms, Springer-Verlag GmbH, 30. Juni 2005

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr. Milan Jovanovic Batut“, Clanak: Skrining raka debelog creva“ http://www.skriningsrbija.rs/srl/skrining-raka-debelog-creva/

Prijavite se na naš mesečni magazin
Vaše ime