Peritoneum (trbušna maramica) predstavlja dvoslojnu membranu koja obavija trbušnu šupljinu i većinu organa koji se u njoj nalaze, a može da ima površinu i do 2m2. Peritonealna karcinoza je stanje koje opisuje trbušnu maramicu zahvaćenu kancerogenim ćelijama i uglavnom označava poodmakli stadijum onkološkog oboljenja. Retki su slučajevi da primarni tumor kreće direktno iz trbušne maramice. Ono što se uglavnom dešava jeste metastaziranje drugih primarnih tumora u trbušnu maramicu, što je nekada bilo poznato pod pojmom “karcinoma trbušne maramice”. Ispravan medicinski termin za ovo stanje glasi ” peritonealna karcinoza”.
U momentu postavljanja dijagnoze postoji mogućnost zahvaćenosti kompletnog peritoneuma i tada govorimo o difuznoj peritonealnoj karcinozi. Kada su zahvaćeni samo određeni kvadranti govorimo o lokalnoj peritonealnoj karcinozi. Sam mehanizam metastaziranja u trbušnu maramicu još uvek nije u potpunosti jasan i često je tema kontraverznih diskusija u medicini. Ono što se sa sigurnošću zna jeste da neki od mehanizama podrazumevaju rasejavanje tumorskih ćelija putem krvi i limfe, putem peristaltike creva ili prilikom nastanka ascietesa u trbušnom prostoru. U svakom slučaju se radi o procesu, na koji utiče mnogo različitih faktora.
Širenja metastaza u trbušnom prostoru, dovodi do masivnih problema u funkcionisanju zahvaćenih organa. Najčešći problemi koji se javljaju su ileus, subileus (“zapetljaj creva”), ali i zastoj cirkulisanja mokraće, kao posledica kompresije na mokraćne kanale. Takođe se kod 10% slučajeva javlja ascites, patološko nakupljanje tečnosti u prostoru trbušne duplje, koje je pokazatelj povećane propustljivosti kapilara, povećane proizvodnje limfe i blokade njene cirklulacije.
Do nedavno je ova dijagnoza za pacijente podrazumevala značajno smanjenje životnog veka, životnog kvaliteta i veoma lošu prognozu. Prosečna stopa preživaljavanja kod npr. tumora koji primarno nisu iz ginekoloških organa, je iznosila između 3 i 6 meseci (Izvor: Sadeghi et al. 2000). Danas pacijenti imaju više mogućnosti, a jedna od njih je i specijalna, ciljana terapija, poput HIPEC-a u kombinaciji sa citoredukcijom
Citoredukcija podrazumeva višesatnu hiruršku intervenciju, koja za cilj ima uklanjanje što većeg dela vidljivog kanceroznog tkiva. Nakon toga sledi HIPEC – hipertermička intraperitonealna hemoterapijska perfuzija. HIPEC procedura podrazumeva, da se u nastavku zahvata trbušnja šupljina puni i “ispira” hemoterapijskim rastvorom, koji se zagreva do 42 stepena Celzijusa.
Lokalna aplikacija hipertermnog, hemoterapijskog rastvora ima značajne prednosti u odnosu na aplikaclju hemoterapije putem vene:
- Omogućava primenu puno većih koncetracija hemoterapije u odnosu na klasičnu sistemsku hemoterapiju
- Za pojedine hemoterapijske supstance je potvrđeno da se prilikom peritonealnog ispiranja postiže 20 puta jača ekspozicija peritoneuma, dok ostali deo tela ostaje pošteđen (Verwaal et al. 2003; Fernández-Trigo et al. 1996)
- U okviru HIPEC-a samo jedan mali deo hemoterapije ulazi u ceo sistem, tako da lokalna koncentracija ostaje vrlo visoka, a da su pri tome sporedni efekti na celo telo veoma mali
- Lokalno zagrevanje hemoterapije još više pojačava efekat uništavanja kancerogenih ćelija.
- Pravovremenom primenom HIPEC-a se metastaziranje u peritoneum u nekim slučajevima može sprečiti.
U narednom klipu možete pogledati animaciju HIPEC zahvata (izvor: Mercy Medical Center – Baltimor)
Odluku o tome da li je kod pacijenta HIPEC terapija izbora ili nije, donosi multidisciplinarni tim, vrlo često u toku same operacije. Ova odluka je izuzetno važna, kako za rezultat terapije, tako i za ukupne šanse pacijenta. Ispiranje hemoterapijom kod pacijenta sa velikom tumorskom masom u peritoneumu neće doneti nikakve benefite, može da posluži samo palijativnoj kontroli ascitesa, ali je u tom slučaju povezano sa ogromnim postterapijskim rizicima.
Da bi HIPEC bio koristan i uspešan, peritonealna karcinoza ne sme biti previše raširena i trebala bi da bude lokalizovana tj. bez daljih mestastaza u udaljenim organima (npr. u plućima). Takođe, opšte zdravstveno stanje pacijenta mora biti dovoljno dobro – osobe sa oslabljenom funkcijom jetre i bubrega u startu nisu kandidat za ovu proceduru.
S obzirom na kompleksnost ove procedure, ni svaka bolnica, a ni svaki lekarski tim, nisu u mogućnosti da sprovedu HIPEC terapiju. Austrijski HIPEC centri uspešno sprovode ovu intervenciju još od 1992. godine i ubrajaju se u centre koji na godišnjem nivou urade nadprosečno veliki broj ovih zahvata. Kontaktirajte nas za sve infromacije u vezi citoreduktivne operacije i HIPEC terapije. Medhelov tim će Vas ispratiti kroz sve faze procesa, od inicjalne reevaluacije stanja pacijenta, preko same intervencije, do postoperativnih i postterapijskih koraka.
